Oralna hirurgija

Oralna hirurgija se bavi hiruškim lečenjem i zbrinjavanjem tvrdih i mekih tkiva usne duplje.
Obzirom da je najinvazivnija grana stomatologije, zahteva poseban pristup, znanje i zalaganje, kako lekara tako i pacijenta. U cilju pružanja najkvalitetnije usluge, lekari naše ordinacije trude se da detaljnim pregledom utvrde indikacije za hiruško lečenje, izvrše prehirušku pripremu i potom Vam obezbede konsultaciju i terapiju vrhunskih stručnjaka iz ove oblasti.
Ukoliko nismo u mogućnosti da Vam obezbedimo najkvalitetniju metodu lečenja, uputićemo Vas u ustanovu na višem zdravstvenom nivou. Potrudićemo se da Vam detaljno predočimo princip i način hiruškog lečenja, objasnimo prednosti i eventualne rizike.
Uloženo znanje i pažnja garantuju da će Vaše lečenje proteći sa što manje nepriatnosti i komplikacija.

Vađenje zuba



Vađenje zuba je naješća oralno-hiruška intervencija i spada u rutinske metode lečenja. Iako rutinska, vađenju zuba uvek treba pristupiti veoma pažljivo jer može doći do komplikacija koje mogu da budu noćna mora, kako za lekara tako i za pacijenta.

Postoje slučajevi gde je neizbežno da dođe do zaloma korena zbog njegove morfologije ili nekih drugih faktora.
Zub se isključivo vadi onda kada su iscrpljene sve mogućnosti da se on spase ili kada je direktan uzročnik pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Takođe kao indikacija za vađenje zuba je ortodonska terapija, preprotetska priprema i impaktirani zubi koji stvaraju probleme.
Pre svakog vađenja pacijent je dužan da tačno i detaljno odgovori doktoru na pitanja vezana za opšte zdravstveno stanje, a doktor da predoči i upozna pacijenta o metodi rada i eventualnim komplikacijama.
ZUB SE NE SME VADITI BEZ PREDHODNE SAGLASNOSTI PACIJENTA.

Intervencija se izvodi u lokalnoj anestezijii i upotpunosti je bezbolna, jedino što pacijent oseća je pritisak na vilici. Nakon intervencije treba se pridržavati upustva doktora o tome kako se treba ophoditi prema rani. Najčešća komplikacija koja nastaje nakon ekstrakcije je ALVEOLIT. Nastaje ukoliko ne dođe do formiranja koaguluma ili njegovog raspadanja.
Jedan od faktora nastajanja alveolita je nemar i nebriga pacijenta prema rani ili ne pridržavanja upustva lekara.

HIRUŠKO VAĐENJE ZUBA

Pridržavajući se osnovnih principa tehnike vađenja zuba najveći broj zuba se izvadi bez ikakvih komplikacija. Međutim, i pored veoma pažljivog rada, ponekad može nastati prelom krunice ili korena zuba. Najčešći razlozi ovakve komplikacije su krunica destruisana karijesom, jako kompaktna kost i anomalije broja i oblika korena zuba. Ukoliko zalomljene korenove nije moguće izvaditi osnovnom tehnikom vađenja, onda je neophodno uraditi hirušku intervenciju vađenja. Hiruško vađenje podrazumeva odizanje mukoperiostalnog režnja i trepanaciju kosti, na taj način se pristupa zaostalom korenu. Nakon uklanjanja zaostalog korena rana se ušiva. Indikacije za hiruško vađenje su i zaostali korenovi gde je rana odavno zarasla.

APIKOTOMIJA I CISTEKTOMIJA

Proces koji se razvija na vrhu korena se naziva periapikalna lezija. Te lezije se razvijaju kao apsces, granulomi i ciste. Kad nije moguće njihovo endodontsko saniranje, radi se hiruška intervencija (APIKOTOMIJA). Kod cista se radi CISTEKTOMIJA. Periapikalne lezije se uglavnom dijagnostikuju pomoću rtg snimk. Apscesi su akutna stanja, pa je bol i otok taj koji pacijenta primora da se javi stomatologu, dok se granulomi i ciste uglavnom asimptomacki razvijaju.
Apikotomija se radi u lokanoj anesteziji, sastoji se od odizanja mukoperiostalnog režnja i trepanacije kosti. Uklanja se deo vrha korena, kao i deo kosti oko korena. Apikotomija predstavlja siguran i veoma pouzdan način hiruškog lečenja periapikalne lezije i zbrinjavanja i punjenja kanala korena zuba.

Ciste su patološke tvorevine koje se razvijaju u koštanom tkivu vilica i koje se sastoje od omotača i sadržaja. Svetska Zdravstvena Organizacija je klasifikovala ciste na razvojne i inflamatorne. Razvojne ciste nastaju proliferacijom epitela koji se nalazi u koštanom tkivu vilica, pri čemu se ta proliferacija razvija bez uticaja zapaljenja. Poreklo epitela može biti iz zubnog tkiva ili od drugih okolnih anatomskih struktura. Inflamatorne ciste se razvijaju od zubnog epitela pod neposrednim uticajem zapaljenja ili stalnom iritacijom bakterijama. Lečenje viličnih cista zahteva hirušku intervenciju (CISTEKTOMIJA i CISTOSTOMIJA) potpuno ili delimično uklanjanje cističnog sakusa.

Ne lečenje periapikalnih lezija dovodi do nastanka komplikacija kao što su dalji razvoj infekcije, nastanak akutnog stanja (izuzetno bolno stanje za pacijenta), razaranja kosti, širenje infekcije ka nosu i sinusu i zahvatanje susednih zuba. Zubi sa periapikalnom lezijom predstavljaju infektivna žarišta, koja mogu ugroziti udaljene organe i sisteme (oboljenja srca), biti uzrok nejasih simptoma ili biti uzrok nejasnog bola u predelu lica i glave.

HIRUŠKO VAĐENJE IMPAKTIRANIH ZUBA

Impaktirani zub je onaj koji nije iznikao zato što mu je normalan put nicanja ometen ili blokiran nedostatkom prostora za nicanje, drugim zubom, zbog nepravilnog položaja zuba ili nekom drugom patološkom tvorevinim u kosti ili u mekom tkivu na putu njegovog nicanja. Može biti impaktiran bilo koji zub, ali najčešće su to gornji i donji umnjaci, gornji očnjaci i donji premolari. Gornji i donji umnjaci zato što poslednji niču i samim tim njihov prostor je smanjen ili se nalaze u nepravilnom položaju pa zbog toga ne mogu iznići. Postoje polu-impaktirani zubi i to su najćešće donji umnjaci.Takvi zubi prave velike probleme, zbog toga što su samo jednim delom iznikli. Održavanje adekvatne oralne higijene je nemoguće, zato se kod takvih zuba brže razvija infekcija (periokoronitis). Jedina terapije je vađenje zuba. Impaktirani zubi dovode do oštećenja susednih zuba, do nastanka teskobe zubnih nizova usled guranja umnjaka i njihovog pokušaja nicanja, tada nastaju ortodonski problemi. Impaktirani zub takođe izaziva nastanak folikularne ciste.

Impaktirani zub je neophodno izvaditi iako u nekim slučajevima ne pravi problem. Doći će period u životu kad će, žargonski rečeno "proraditi".
Impaktirani zub se vadi u lokalnoj anesteziji, ukoliko je pacijent previše uplašen, može se sedirati po preporuci doktora. Na osnovu ortopan snimka se procenjuje koliko će intervencija trajati i eventualno da li će biti komplikovana. Na prvom pregledu se pacijent upoznaje sa hiruškom metodom i informiše doktora o opštem zdravstvenom stanju. Operacija se zakazuje za sledeći termin. Pacijent se pripremi za operaciju, obavezno da jede. Nakon operacije može da očekuje postoperativni bol, blagi otok, nemogućnost potpunog otvaranja usta, hematom u predelu operativnog polja, kao i lagano krvarenje u naredna 24 časa, sem ako je krvarenje obilno, važno je odmah javiti se doktoru. Doktor će pacijenta uputiti na to kako se ponašati nakon operacije i taga se obavezno mora pridržavati! Doktor će prepisati analgetike i antibiotike, nikako na svoju ruku pacijet ne sme da uzima bilo kakve medikamente sem propisanih. Nekoliko dana nakon operacije pacijent se vraća normalnom načinu života.

ZATVARANJE MAKSILARNOG SINUSA

Maksilarni sinus predstavlja šupljinu u kosti gornje vilice koja je u bliskoj vezi sa korenovima gornjih zuba. Iz ovih razloga, status maksilarnog sinusa može da bude promenjen pod uticajem zapaljenskih, traumatskih ili jatrogenih faktora dentogenog porekla. Otvaranje maksilarnog sinusa je komplikacija koja je nekada neizbežna i pored preduzetih svih predostrožnosti. Može da se desi prilikom vađenja bilo kog bočnog zuba gornje vilice, a najveću opasnost predstavljaju korenovi prvog i drugog gornjeg molara. Komplikacija nastaje zbog bliskog odnosa korenova i poda sinusa, nekad ih deli samo tanak sloj kosti ili samo sluzokoža sinusa. Blizina korenova i poda sinusa pogoduje nastanku dentogenog sinuzitisa, jer periapikalni proces se veoma lako proširi i zahvati sluzokožu sinusa. Simptomi su bol u predelu srednje trećine lica koji je konstantan, povećava se pri svakom pokretu glave ili prilikom kijanja, svi zubi sa obolele strane su osetljivi na dodir, neprijatan zadah, sekret na nozdrvu sa obolele strane, kao i povišena temperatura.

Pre vađenja bočnih zuba neophodna je analiza rtg snimka i procena odnosa korenova i poda sinusa. Posle vađenja se radi proba duvanja na nos. Ukoliko postoji komunikacija, prilikom probe duvanja na nos čuje se šištanje vazduha ili ako pacijent uzme gutljaj vode, ona će poteći na nos. Terapija može biti konzervativna ili hiruška. Konzervativno zbrinjavanje se primjenjuje ukoliko nema zapaljenja sluzokože sinusa, ne postoji strano telo u sinusu (zaostao koren) i ako anatomski uslovi dozvoljavaju prirodno zarastanje i zatvaranje komunikacije. Hiruško zatvaranje se mora uraditi u slučajevima postojanja zapaljenja, prisustvo stranog tela u sinusu i kod nepovoljnih anatomskih uslova. Sinus se zatvara režnjem uz obaveznu antibiotsku terapiju.

Frenektomija



Labijalni frenulum je mišićo-fibrozna trakasta tvorevina, koja pripaja mimičnu muskulaturu gornje ili donje usne za alveolarni greben između centralnih sekutića. Najčešće je pripojen za alveolarni greben, ali ponekad se pruža i između centralnih sekutića palatinalno (prema nepcu) do incizalne papile. Zbog toga izaziva dijestemu (razmak) između centralnih sekutića.
Frenulum se uklanja u sklopu ortodonske i parodontalne terapije, kao i preprotetska priprema. Nizak pripoj frenuluma, usled stalnog pokreta, može da dovede do povlačenja desni u predelu centralnih sekutića. Ukoliko je u pitanju preprotetska priprema radi se zbog što boljeg naleganja proteze, jer u nekim slučajevima je frenulum toliko izražen da je nemoguće uraditi protezu ukoliko se frenulum ne ukloni. U našoj ordinaciji se frenektomija i frenoplastika rede laserom. Intervencija je bez krvi, traje desetak minuta računajući davanje i delovanje anestezije. Nakon intervencije pacijent se vraća svakodnevnim životnim navikama, a epitelizacija se završava za nekoliko dana.

PREPROTETSKA HIRURGIJA

Preprotetska hirurgija obuhvata sve intevencije kojima se stvaraju uslovi za uspešnu protetsku rehabilitaciju. Preprotetskom hirurgijom se obezbeđuje što šira koštana podloga za proteznu ploču, uspostavljaju se što bolji odnosi između grebenova, kao i dovoljno dubok vestibularni ili lingvalni forniks. Ovakve hiruške intervencije se mogu izvoditi u preventivnom smislu kako bi se postigli sto bolji uslovi za prihvatanje protetskih nadoknada ili kao korektivne intervencije postojećeg stanja. Neke od intervencija su alveoloplasatika (nivelacija i preoblikovanje grebenova), frenuloplastika (uklanjanje labijalnog frenuluma zbog što boljeg naleganja proteze), sulkoplastika (produbljivanje forniksa zbog dobijanja što veće površine koštane podloge i što veće površine nepokretne sluzokože). Sve intervencije se rade u lokalnoj anesteziji i veoma brzo se završavaju. Oporavak traje, zavisno od intervencije, od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Preprotetska hirurgija u nekim slučajevima predstavlja najvažniju fazu u protetskom zbrinjavanju pacijenta.

HIRURGIJA U SKLOPU ORTODONSKE TERAPIJE

Savremena stomatologija podrazumeva i zahteva timski rad u okviru kompletnog stomatološkog zbrinjavanja pacijenta. Shodno tome, u mnogim slučajevima postoji potreba za saradnjom oralnog hirurga i specijaliste ortodoncije zarad uspešne ortodontske terapije. Nekada su neophodne hiruške intervencije da bi u opšte ortodont započeo terapiju i da bi ona na kraju bila delotvorna, a procenu za intervencijom donose timski. Neke od intervencija su: vađenje stalnih zuba kod teskobnosti koja se ne može rešiti bez predhodnog vađenja zuba ili vađenja više zuba, frenektomija da bi se mogla zatvoriti dijastema prednjh zuba (razmak zuba), otklanjanje smetnji za nicanje stalnih zuba i hiruško oslobađanje krune neizniklog zuba. U sklopu ordinacije VesoDENT rade vrhunski hirurg i specijalista ordodoncije, koji će zajedničkom analizom proceniti i doneti odluku u najboljem interesu pacijenta.

CIRKUMCIZIJA

Cirkumcizija je profilaktička mera kojom se oslobađa kruna poluizniklog zuba (ne poluimpaktiranog), u cilju održavanja adekvatne oralne higijene i sprečavanje nastanka perikoronitisa. Poluiznikao zub će vremenom u potpunosti izrasti, dok poluimpaktirani neće, jer njegovo nicanje sprečava nedostatak prostora, njegov nepravilan položaj, susedni zub ili neka druga patološka tvorevina koja je sprečila njegovo nicanje. Jedina terapija za poluimpaktirani i impaktirani zub je vađenje. Cirkumcizija se izvodi veoma lako i brzo u lokalnoj anesteziji. Termokauterom su okruži kuna zuba i oslobodi, intervencija je bez krvi.

TERAPIJA ALVEOLITA

Alveolit je najčešća postekstraciona komplikacija. Nastaje dva dana nakon vađenja. Posledica je ne formiranje koaguluma ili raspadanje koaguluma. Tačan uzrok nastanka alveolita je nepoznat, ali je svakako jedan od faktora koji doprinosi nastanku alveolita nebriga pacijenta za ranu, kao i ne pridržavanje pacijena prema uputstvu koje je dobio od doktora kako se ponašati nakon vađenja zuba. Alveolit nije infekcija, ali predstavlja odličnu podlogu za njen razvoj. Bol je taj koji pacijenta primora da ponovo poseti doktora. Terapija je jednostavna, da se anestezija, kiretira se rana i ispere fiziološkim rastvorom. Cilj je dobijanje zdravog i kompaktnog koaguluma. U ranu se može staviti neki medikament kao što je alvožil ili traka jodoforma-hlumskog.